Prilikom osnivanja firme, najčešća su dva oblika – privredno društvo i preduzetnička radnja. Privredno društvo može biti:

• akcionarsko društvo AD
• komanditno društvo KD
• ortačko društvo OD
• društvo sa ograničenom odgovornošću DOO

DOO je najčešći oblik organizovanja kod privrednih društava. Osnivač može biti jedno fizičko lice, više njih ili drugo preduzeće. Prilikom registracije , potrebno je uraditi osnivački akt kojim se uredjuju prava i obaveze u okviru preduzeća. Privredno društvo mora imenovati zakonskog zastupnika i registrovati ga u Agenciji za privredne registre. U praksi su zakonski zastupnik i osnivač najčešće ista osoba ali to nije jedina opcija. Zakonski zastupnik može biti i neko drugo domaće ili strano lice.
Privredna društva vode knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i dužni su da predaju finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre i poreske bilanse nadležnoj poreskoj upravi u elektronskoj formi.

Članovi društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) odgovaraju imovinom upisanom u registar APR.

Zatvaranje privrednog društva se vrši putem likvidacije, stečaja ili pripajanja drugom preduzeću.

Drugi oblik organizovanja je preduzetnička radnja. Ovde razlikujemo takozvane „knjigaše“ i „paušalce“ . Knjigaši su preduzetnici koji vode poslovne knjige i to prostim ili dvojnim knjigovodstvom po izboru. Ukoliko preduzetnik vodi dvojno knjigovodstvo, dužan je da finansijske izveštaje predaje u APR. Kod prostog knjigovodstva, ova obaveza ne postoji. U oba slučaja, i kod prostog i kod dvojnog knjigovodstva postoji obaveza predaje poreskog bilansa u elektronskoj formi.
Preduzetnik paušalac je dužan da vodi samo KPO knjigu. On ne mora da pravda svoje troškove nego slobodno raspolaže sredstvima sa poslovnog računa. Postoji uredba o delatnostima koje mogu biti paušalno oporezovane. Ove delatnosti se dele u pet grupa na osnovu kojih se i odredjuje visina osnovice na koju će preduzentik plaćati svoje doprinose.

Prednost preduzentičke radnje u odnosu na privredna društva je u tome što preduzetnik može privremeno prekinuti obavljanje delatnosti i da mu za to vreme ne teče obaveza za doprinose. Takođe, kazne kod preduzetnika su dosta niže u odnosu na kazne predvidjene za privredna društva.

Mana preduzetničke radnje u odnosu na DOO je ta što preduzetnik odgovara celokupnom imovinom za svoje obaveze.

Gašenje preduzentičke radnje je brzo i lako uz dobijanje potvrda o izmirenim obavezama od nadležnih institucija.